Одбрамбено-отаџбински рат 1991-1995, Majeвичко ратиште
Почетком прољећа 1992. године долази до сукоба између муслимана и Срба на простору Мајевице, Тузланске котлине, Семберије и шире. Муслимаски екстремисти врше честе нападе на рубне дијелове планине Мајевице. 10. априла 1992. српски борци на челу са славним комадантом Митром Максимовићем ''Мандом'' заузимају релеј Столице, највећи и најзначајнији врх на Мајевици. (посље ће бити формирана елитна јединица ''Лавови са Мајевице'' или ''Мандини лавови''). Мајевичко ратиште се протеже од мјеста Челић преко репетитора Столице до Теочака а контролишу га јединице Источно-босанског корпуса ВРС : 1.Семберска, 1.Мајевичка, 2.Мајевичка те 3.Мајевичка бригада у резерви су били елитне јединице ''Пантери'' из Бијељине и 3.батаљон војне полиције.
Је била колона ЈНА која се по договору са властима из Тузле требала мирно повући 15. маја 1992. из тог града, према Бијељини и даље према Србији. Али у градском дијелу званом Брчанска малта је колона нападнута од стране муслиманских параформација те је на мучки начин убијено преко 50 припадника ЈНА. (У појединим документима се води евиденција преко 100 убијених).Тај преварантски напад је био окидач рата на ширем простору Мајевице.
Напад АРБиХ на Бањ-брдо је био један од најкрвавијих битака до тад, када се елитне муслиманске јединице из Тузле, Теочака и Живиница после детаљне припреме, током ноћи 20. и 21. априла 1993. године, убацују иза леђа браниоца са циљем изненадног напада и стварањем услова да АРБиХ брзим продором заузме Бањ-брдо и Столице две важне коте на Мајевици. Око 6 часова ујутру одпочиње општи напад, када муслиманске снаге долазе до Бањ-брда.
Пола сата посље напада на Бањ-брдо у борбу на српску страну долазе многи борци 2. Мајевичке бригаде који су били на одмору и јединице "Лавови са Мајевице", извиђачка чета "Кобре", војна полиција и остали. Након 22 часа борби српска војска потпуно ослобађа Бањ-брдо и шири простор. Да је тог ускршњег дана била крвава борба говори и податак о 28 погинула и 24 рањена српска борца, муслиманска страна је имала 61 погинулог и 78 рањених.
Почетком 1994. године почињу жестоки напади на ВРС. Муслиманска концентарција за напад на врх Столице је почела у априлу, да би 11. маја почео напад на Столице. 206 теочанска бригада и јединица "Хајрудин Месић" заузимају Бањ-брдо, најтежи дан за браниоце Мајевице је био 14-15. мај када муслиманске снаге врше нападе без престанка. Међутим 15. и 16. маја српском контраофанзивом одбацују се муслимански борци са свих достигнутих положаја и наносе непријатељима велике губитке. АРБиХ није успјела да заузме репетитор на Столицама али је нанијела штету репетитору са чиме је привремено прекинута телевизијска веза на том простору.
АРБиХ обуставља офанзиву 20. маја. Недјељу дана после муслимански борци се поново пењу према Бањ-брду и Столицама али дијелови ТГ Мајевица их разбијају и гоне до врха Велика Јелица те враћају дио јужне територије који су били изгубљени у априлу и мају. У јуну ступа примирје чиме се борбе заустављају. У љето и почетком јесени, АРБиХ је покренула нове нападе према Столицама од 29. јуна до 2. јула, од 21. до 24.јула и од 8. до 13. септембра који су завршили потпуним неуспјехом. Српска страна је на те нападе одговорила гранатирањем Тузле и Калесије.
Почетком новембра АРБиХ покушава озбиљне напоре да се овлада репетитором и врхом Столице. Средином октобра честим извиђањем и диверзантским групама убаченим иза линије фронта се тестира српска одбрана на Мајевици.
9. новембра почиње нова офанзива. АРБиХ до 13. новембра заузима неколико важних висова али главни циљ заузимања Столица није постигнут.
Крајем 1994. године завршавају се и муслимански напади на Мајевицу, границе без знатних помака су остале исте као у априлу, захваљујући херојству српских бораца поготово из 1. и 2. Мајевичке бригаде важни комуникацијски објекти су остали у нашим рукама.
Посебно тежак догађај се десио на коти Лисача 8. новембра 1994. године када муслиманска војска доводи у потпуно окружење 75 српских бораца на Лисачи који ће провести близу 20 дана у свакодневној борби, са све већим мањком муниције, лијекова и хране. ВРС је са врха Столице гађала српске борце на Лисачи празним гранатама гдје су умјесто капсуле са експлозивом стављали храну, муницију и писма подршке и охрабривања. Нису упсјели ни многи покушаји да се борци ослободе из обруча. 25. новембра предао се 61 српски борац са Лисаче, који су многобројније муслиманске снаге везали за ту коту и тиме растеретили нападе на репетитор. (Сви детаљи су изнјети у књизи "Мајевицом до пакла Лисаче" борца Лисаче Ђоке Ђокића).
Почетком муслиманских офанзива на Влашић, почињу и офанзиве на Мајевицу, циљ обе офанзиве АРБиХ је преузимање репетитора на планинским масивима Влашића и Мајевице.
За нову офанзиву на Мајевицу су биле ангажоване 252, 250, 253, 210, 222, те многи самостални батаљони и јединице као што су "Црни вукови", "Живиничке осе", "Хајрудин Месић"...
За разлику од Влашића, у првим данима зимске офанзиве на Мајевицу муслиманска страна је претрпјела огромне губитке. Око врхова Столицe, Бањ-брдо, Колевка и Мала Јелица се воде тешке борбе. Жесток отпор Срба и дубок снијег приморава АРБиХ да обустави офанзиву. Размјењује се и артиљеријска ватра, УН посматрачи су у једном дану избројали 2.700 детонација граната.
23. марта, битка се наставља, АРБиХ је гурнула српске борце са сјевера и у потпуности довела врх Столице са репетитором у окружење, гдје се воде огорчене борбе српских браниоца са АРБиХ практично за сами торањ репетитора. Обе стране су претрпеле више десетина мртвих. 24. марта предсjедник РС Радован Караџић јавно изјављује да ускоро почиње контраофанзива на Мајевици и помоћ шаци српских хероја који у окружењу грчевито бране репетитор.
25. и 26. марта српска артиљерија туче положаје АРБиХ.
Контранапад је изведен од стране специјалних снага "Пантери" из 1. Бијељинске бригаде и 3. батаљон војне полиције, који су успјели да се пробију кроз обруч и да успоставе уски коридор до репетитора. Због сњега и интезивних борби посустаје морал и напади АРБиХ на врх Столице те 2. корпус АРБиХ пребацује нападе са сјеверозападне стране из села Лукавица на села Пипери, Брусница и Вакуф и са југоистока из правца Теочака. Међутим Војска Републике Српске је одбила све нападе.
4. априла инспирисани побједом 3. корпуса АРБиХ на Влашићу, муслимани поново покушавају да опколе врх Столице али су сви напади одбијени. 6. априла ВРС са истим елитним јединицама које су успоставиле коридор са репетитором, праве контраофанзиву и ослобађају окупиране висове око врха Столице.
7. априла јединице 2. корпуса АРБиХ се повлаче на почетне положаје.
Током априла и почетком маја, муслимански борци су покушали неколико напада на српске линије одбране али без успјеха. Мали помак се десио 2. маја када АРБиХ прилази планинском вису Колевка (870м.). Али главни задатак освајања Столица највећег врха Мајевице са репетитором је остао до краја рата недостижан циљ муслиманске стране која је репетитор могла посматрати само преко двогледа.
2. корпус АРБиХ је током задњег напада на Столице претрпео страховите губитке. Тачни податци до данас нису објављени али према сведочењу муслимана бројке се врте око неколико стотина мртвих, рањених и промрзлих људи. У временима после битке, један од српских браниоца репетитора је изнјео своје утиске у словеначком часопису "Вече": "Да ти кажем истину, ми би смо изгубили Мајевицу да није било снијега, турци далеко бројнији оковани у снијегу су у нападима гинули ко зечеви".
Репетитор је 30. августа 1995. срушен од стране НАТО авиона, што говори о потпуно непоштеној борби и сарадњи НАТОа против српског народа. Тамо гдје непријатељ није заузео НАТО је рушио репетиторе (Козара, Озрен, Мајевица...) тамо гдје је непријатељска страна заузела је поштеђен рушења (Влашић).
Извор: odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com
