Угљевик

На источним падинама планине Мајевице, на обалама ријеке Јање, смјештен је Угљевик, мали рударски град. Он је центар истоимене општине која се простире на површини од око 170 километара квадратних. Општину, према прелиминарним резултатима пописа становништва из 2013. године, настањује преко 16 000 становника, а само градско насеље нешто више од 4 000 људи.

До Угљевика се може доћи из правца Бијељине или из правца Тузле (Федерација БиХ). Само градско насеље налази се на двадесетом километру магистралног пута који повезује поменута два велика регионална центра.

Иако је бројним налазима на десетак археолошких локалитета, откривен континуитет насељавања и привредних активности од праисторије па све до данас, данашњи град Угљевик настао је тек осамдесетих година ХХ вијека. Тада је из данашњег насеља Стари Угљевик, због отварања новог угљенокопа, сједиште општине премјештено у ово, потпуно ново насеље. Рудник и термоелектрана „Угљевик“ основа су развоја цјелокупног простора општине. У овим привредним субјектима запослен је велики број становника општине, која је у оквирима Републике Српске једна од економски најразвијенијих.

У чистом и уређеном центру града налазе се зграда Скупштине општине Угљевик, Културни центар „Филип Вишњић“ у склопу ког се налази Народна библиотека, хотел „Енергетик“ и црква Св. Петке. У граду су присутни и бројни рударски симболи.

Најпознатија личност угљевичког краја је чувени слијепи гуслар Филип Вишњић. Овај славни народни пјевач рођен је у селу Горња Трнова, 1767. године, на обронцима планине Мајевице.

Подручје општине Угљевик чине насељена мјеста: Атмачићи, Богутово Село, Глиње, Горња Крћина, Горња Трнова, Доња Крћина, Доња Трнова, Забрђе, Јањари, Јасење, Јасиковац, Коренита, Малешевци, Мезграја, Мукат Станковићи, Равно Поље, Сарије, Средња Трнова, Стари Угљевик, Турсуново Брдо, Тутњевац, Угљевик, Угљевик Село, Угљевичка Обријеж.

Угљевик се спомиње у првом Турском попису 1533. године, што је уједно и прво сигурно помињање Угљевика у историјским изворима.

Послије пада Сребреника и Теочака 1521. године највјероватније исте године у састав турске царевине улази и простор Угљевика. Најзначајнији локалитет из средњег вијека на подручју општине је остатак утврђења Јаблан град.

У вријеме I српског устанка простор Угљевика су устаници привремено ослобађали. Од 1878. године све крајеве окупирао је нови завојевач Аустроугарска и од тада па до краја I свјетског рата траје аустроугарски период.

Прва школа на простору Угљевика отворена је у Забрђу 1875/76. године. Налазила се на царском друму који је спајао два нахијска центра Бијељину и Корај са Тузлом. Друга школа отворена је у Коренити 1892. Трећа и највећа школа отворена је 1892. године у Угљевику. Због бурних историјских догађаја на овим просторима, због тога што је чак три пута мијењано мјесто општинског центра, данас Општини Угљевик недостају уобичајени стари јавни објекти општине, полиције и сл.