Рудник и термоелектрана Угљевик
Рудник и термоелектрана „Угљевик“ (скр. РиТЕ „Угљевик“), акционарско друштво из Угљевика, је зависно предузеће које послује у оквиру Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“, Требиње. Претежна дјелатност је производња термоелектричне енергије и експлоатација и продаја комерцијалног мрког угља.
У овом предузећу, једном од највећих енергетских објеката у Републици Српској, запослено је 1.634 радника.
Експлоатација мрког угља у овом угљеном басену изводи се од 1899. године, и до 2006. године откопано је око 35 милиона тона угља. До 1985. године производња угља је била намијењена широкој потрошњи, а од 1985. године највећим дијелом за потребе ТЕ Угљевик снаге 300 MW и око 3% за широку потрошњу. Геолошке резерве угља у овом басену износе 429,9 милиона тона.
Експлоатација угља се врши на површинском копу „Богутово Село“. Експлоатација на овом копу изводи се од 1978. године. Пројектована годишња производња површинског копа „Богутово Село“ је 1.750.000 тона ровног мрког угља. Угаљ се од рудника до термоелектране транспортује транспортером са траком.
По завршетку експлоатације на површинском копу „Богутово Село”, предвиђени су рударски радови на површинском копу „Угљевик-Исток 1”.
У току су детаљна геолошка истраживања у циљу превођења резерви угљалежишта „Угљевик-Исток 1” из категорије Б у резерве А категорије. Након завршетка детаљних геолошких истраживања следи израда техничке документације за површински коп „Угљевик-Исток 1”.
Изградња ТЕ-Угљевик почела је у новембру 1977. године. На бази доказаних резерви угља и генералног плана локалитета била је предвиђена изградња енергетског комплекса 4 x 300 МW.Изградња првог блока ТЕ, инсталисане снаге 300 МW, завршена је 1985. године. Изградња другог блока прекинута је почетком ратних дејстава на подручју бивше СФРЈ. У периоду пробног погона показало се да је ложиште котла поддимензионисано за угаљ који се налази у лежишту »Богутово Село«, јер се није могла остварити инсталисана снага од 300 МW. Биле су присутне појаве брзог зашљакивања ложишта и запрљање конвективних огревних површина пепелом, те постојећи системи чишћења огревних површина нису могли обезбиједити стабилан и безбиједан рад. Због тога је извршена и реконструкција на котлу која је обезбиједила повећање расположиве снаге (279 МW) али не на пројектовану. До реконструкције расположива снага је износила приближно 245 МW.
Реконструкцијом котла у току ремонта постројења 2010. године (уградња новог, мембранског воденог економајзера; замјена вентилатора хладног гаса; реконструкција канала хладног гаса; уградња новог система чишћења, у раду блока, огревних површина ложишног простора; уградња система за праћење положаја пламена у котлу) остварено је повећање просјечне снаге блока, повећање расположиве снаге на пројектовану (300 МW), као и значајно смањење запрљања конвективних огревних површина пепелом, односно смањење броја застоја због чишћења конвективног дијела ложишта.
У току ремонта постројења 2013. године, остварена је аутоматизација рада блока, увођењем система за управљање и мониторинг рада блока. На овај начин постигнута је оптимизација радних параметара, као и смањење утицаја субјективног фактора у управљању режимом рада.
У току досадашње експлоатације у ТЕ – Угљевик, закључно са 2013. годином произведено је 36.639.333.040,00 kWh електричне енергије на генератору, а у систем електропреноса предано је 33.617.415.346,00 kWh електричне енергије. Остварена је властита потрошња од 3.155.600.106,00 kWh или у процентима 8,61% од укупне производње.
Закључно са 2013. годином, укупно вријеме рада термоелектране на мрежи је 151.415,08 сати. Број застоја термоелектране од почетка рада (прве синхронизације) до краја 2013. године је 518. Застоји су трајали укупно 85.272,92 сати од чега на ремонте отпада 35.127,02 сати. Као основно гориво у ТЕ – Угљевик користи се мрки угаљ из лежишта Богутово Село.
Димњак термоелектране је висок 310 метара. Највиша је грађевина у Босни и Херцеговини. Био је и трећи објекат по висини у бившој Југославији (виши од њега су димњаци ТЕ у Трбовљу (Словенија) и Пломину (Хрватска), као и 8 димњак по висини у Европи, одн. 15 у свијету. Прије рата на његовом врху је бијелим словима било исписано ТИТО, да би у току рата на том мјесту био исцртан крст са оцилима.
