Историја ВРС

Постоји од 12. маја 1992. до 1. јануара 2006. године, након чега је интегрисана у Оружане снаге БиХ. Настала је упоредо са оснивањем Републике Српске, а услијед почетка грађанског рата у БиХ (1992-1995). Први командант Војске Републике Српске био је генерал Ратко Младић, који је водио током цијелог рата, издејствовавши многе значајне побједе за српску страну, које су потом биле основа за територијална разграничења Дејтонским споразумом. Ову војску сачињавали су углавном Срби. Главни циљ је био очување Републике Српске и српског народа од њених непријатеља: Армије Босне и Херцеговине (де факто војске муслиманског народа), Хрватског вијећа одбране, војске Републике Хрватске и НАТО-а. Војска Републике Српске није имала скоро никакву подршку свијета сем појединих добровољаца (углавном из Грчке и Русије) и једно вријеме СР Југославије.

Након одбијања Венс-Овеновог плана за БиХ 1994, тадашњи режим у СР Југославији ускратио је сваку помоћ Републици Српској, у замену за суспензију неких од санкција ОУН. Изолована и нападана са свих страна и из ваздуха, ВРС је средином 1995. доведена у веома тешку позицију што је у крајњем условило пристанак српских преговарача на тешке, и неопходне, уступке при склапању Дејтонског споразума крајем те године. Њен командант Ратко Младић који је (у одсуству) оптужен пред Хашким трибуналом 24. јула 1995.

Париским мировним уговором и Уставом БиХ и Уставом Републике Српске, ВРС је наставила и у посљератном периоду као оружане снаге Републике Српске. Крајем љета 2005. у БиХ је уз сагласност оба ентитета спроведена темељна реформа система одбране, и од 1. јануара 2006. године, Војска Републике Српске је ушла у састав Оружаних снага БиХ као њихов трећи пук. Сходно томе, укинути су и Генералштаб Војске Републике Српске, као и Министарство одбране Републике Српске. Вијест о интеграцији Војске Републике Српске у Оружане снаге БиХ је изазвала бурне реакције јавности како у Србији тако и у Републици Српској и масовне протесте на које је изашло неколико десетина хиљада људи.